GLAVNA STRANA

  Dimenzije prostora

  Vreme

  Dimenzija više

  Brzina

  Prostor

  Vreme i brzina

  Povezanost vremena i brzine

  Putanje planeta

  Prikazivanje dimenzija prostora

  Pet dimenzija

  Kordinatni sistem



cita

cita

cita

cita

cita

Aristotel je vreme opisao: “Ne samo što kretanje merimo pomoću vremena, već i vreme određujemo prema kretanju, zbog toga što jedno uslovljava drugo“.

 VREME 

   Arhitas iz Tarenta, (428 – 347. g.p.n.e.), u svojoj rečenici; “Vreme je veliki broj malih pomeranja, odnosno određeni interval u strukturi svemira”, verovatno je prvi matematičko vreme definisao kretanjem celog svemirskog sistema.
  Za Platona; Vreme je matematička veličina, a njena veličina je izvedena iz kretanja planeta.
  Aristotel je vreme opisao još preciznije:“Ne samo što kretanje merimo pomoću vremena, već i vreme određujemo prema kretanju, zbog toga što jedno uslovljava drugo“.
  Ova ideja se jasno oblikovala u doba fizike kroz definiciju; Kretanje tela u jedinici vremena jeste brzina. Iz ove definicije se vidi da vreme ne može postojati ako se ne koristi brzina. Isto važi i za brzinu koja ne može postojati ako nema određenog intervala vremena koji će da je meri.
  Ako je vreme koje se sagledano u kosmičkim razmerama moglo ubrojati u još jednu od dimenzija prostora, kako se onda desilo da vreme može samostalno da opisuje prostor, ako je u svemu zavisno od mnogih kretanja koja postoje u kosmičkom prostoru?
  Postoji više primera u kojima je vreme navedeno kao dimenzija prostora. Bolji primer da je vreme bitna dimenzija prostora bilo je, po Ajnštajnovoj zamisli, posmatranje određenog događaja sa tri različita mesta u kosmičkom prostoru. Događaj koji bi se desio na Betelgezi ne bi bio istovremeno viđen na Zemlji i Aldebaranu. Prosti razlog je to što bi svetlost koja je nosilac informacije o događaju, u različito vreme prenela njegovo viđenje. Zato što se Zemlja i Aldebaran nalaze na različitim udaljenostima od Betelgeza, pa će to rastojanje svetlost preći za različite periode vremena. Na Zemlji će taj događaj biti viđen posle 300 godina, a na Aldebaranu posle 250 godina. Sledi da; za jedan događaj postoje tri različita vremena u kojima događaj može biti viđen.

  Pre ovakvog prikaza postojala su samo merenja kojima su se merila rastojanja. Vreme nikada nije ulazilo u merenja, jer se smatralo da je ono isto za dve ili više različitih pozicija. Međutim nakon sagledavanja vremena u kosmičkim razmerama, pokazalo se da je vreme različito za različite položaje. Zato je vreme uzelo udela u opisu događaja ili položaja tela u prostoru. Prostor je postao četvorodimenzionalan. O tom i takvom prostoru se mnogo govori i o tome se dosta piše, ali u svemu tome, ipak se nešto zapostavlja.
  Ima detalja na koje se niko nije bitnije osvrtao? Da bi znali položaj svakog tela u prostoru, a sa time i događaj koji bi se na njemu desio, nemoguće je to odrediti samo uz vreme. Zapravo svako nebesko telo kao što su zvezda, planeta ili satelit uvek se nalaze u kretanju. Svako ko meri rastojanje do njih, svestan je da svako od tih tela mora da se nalazi u kretanju. Vreme za koje bi svetlost neke zvezde stigla do nas na Zemlji, da nam prenese poruku o nekom događaju koji se dogodio na njoj, nikako ne bi značilo da mi znamo tačan položaj te zvezde, onda kada svetlost stigne do nas! Zapravo mi nećemo znati tačan položaj te zvezde ako ne sagledamo njeno kretanje, za koje znamo da stalno postoji. Ono što se do sada sagledavalo, bilo je samo rastojanje do određene zvezde! Ono bi se dobilo na osnovu izračunavanja vremena koje je svetlosti potrebno da stigne do Zemlje. Ali kada znamo da se svaki zvezdani sistem nalazi u kretanju, sa time moramo uzeti u obzir i promenu položaja koju je zvezda načinila za ono vreme dok je svetlost trebala da stigne do nas na Zemlji. Iz toga sledi da vreme koje je potrebno da vidimo neki događaj, ne može biti odvojeno od kretanja koje se do tada događalo! Znači da; U trenutku kada vidimo događaj na nekoj od zvezda, istovremeno moramo znati da je položaj te zvezde promenjen za određeno rastojanje u prostoru! Kolika će biti vrednost te promene zavisi od kretanja koja postoji u posmatranom zvezdanom sistemu! Istovremeno naša mogućnost da shvatimo nastale promene zavisiće od preciznosti sa kojom možemo izračunati određeno kretanje, kao i od rastojanja koju svetlost treba da pređe.

  Kako se uvećavalo rastojanje koje je čovek mogao da dokuči u svojim posmatranjima, tako se razvijao opis prostora u kojem se on nalazi i drugačije ga shvata. Posmatrano u svakodnevnim događajima na Zemlji, vreme je bilo samo mera i ništa više od toga. U kosmičkim razmerima gde su rastojanja mnogo veća, vreme je postalo još jedna od dimenzija za prostor. No to sigurno nije konačan broj dimenzija, preko koje se njihov broj više ne bi mogao uvećati!
  Čovek sa svojim shvatanjem prostora i događaja koji se u njemu dešavaju, ne bi smeo da se ograničava određenim shvatanjima koja mogu biti prevaziđena. Ako se čini konzerviranje na starim shvatanjima onda ne može biti napretka u nauci, jer tada nastaje dogma koja će se nametnuti tako da nauku vraća unazad, kao u ono vreme kada je postojala religiozna dogma. Broj dimenzija mora biti više od onog broja na koji su se mnogi do sada navikli. Nove dimenzije će se pojaviti onda kada se stvore uslovi za to u boljim i preciznijim shvatanjima i opisivanju, ili potrebi koja sledi iz toga da se ta shvatanja primene u praksi.
  Može se reći da je to doba počelo onda kada se vreme shvatilo na drugačiji način, a sa Ajnštajnovom teorijom. Otada vreme nije bilo samo mera, već postaje više od fizičke veličine. Vreme je već tada sagledano drugačije, ono se mnogo promenilo od tada, ali se nije ugradilo potpuno i celovito kako bi to trebalo da se učini.
  Upravo od tada vreme je kao dimeznija, postojalo sa velikim nedostatkom! To se ogledalo u tome da je vreme postalo samostalno i kao takvo vezano za prostor. Ali sagledavano kao takvo, vreme nije davalo preciznu i stvarnu sliku o događaju koji smo videli, odnosno o realnom položaju tela u prostoru! Već tada su se shvatanja promenila i sazrela za dopunu, ali se dopuna nije dogodila!Zato se trebamo potruditi da opišemo naš položaj koji imamo u prostoru, sagledano mnogo šire. Sagledano u kosmičkom prostoru gde se Zemlja i mi sa njom nalazimo. To što je učinjeno za vreme ne može se odnositi samo za njega, jer u sistemu gde uvek postoje kretanja, nije moguće da vreme postoji samostalno, bez opisa svih postojećih kretanja.

Nazad   Početak   Sledeća