GLAVNA STRANA

  Dimenzije prostora

  Vreme

  Dimenzija više

  Brzina

  Prostor

  Vreme i brzina

  Povezanost vremena i brzine

  Putanje planeta

  Prikazivanje dimenzija prostora

  Pet dimenzija

  Kordinatni sistem



cita

cita

cita

cita

cita

Kod jednakih intervala vremena, svako fizičko telo ne može postojati na istom rastojanju u prostoru! Položaj tela u svakom prostoru za dva različita vremena je različit! Sa time je i PROSTOR različit za različita vremena.

 PROSTOR 

  Postulat teorije relativnosti bio je, da bi zakoni prirode trebalo da budu isti za sve posmatrače koji se slobodno kreću, bez obzira na njihovu brzinu.
  No mora se shvatiti da je brzina mnogo značajnija nego što se o njoj mislilo! Od nje zavisi stanje - položaj svakog posmatrača, naročito ako se nalazi na mestima gde su brzine različite.
  Brzina Zemlje u rotaciji oko Sunca je oko 30 km/s. Različitu brzinu kretanja imaju Mars, oko 24 km/s ili Venera, oko 35 km/s. Kada bi se dva putnika spustili kosmičkim brodovima na dve od njih, recimo dva brata blizanca koji se nalaze u dva broda, a u istom vremenu, oni bi se našli u različitom kretanju. Svako od njih bi imao različitu brzinu kretanja na svakoj od ovih planeta. Dakle slično kao u paradosku blizanaca, za dva brata koji se nalaze na različitim planetama, njihovo kretanje, odnosno njihova brzina u celom sistemu, ne može biti jednaka. U ovom slučaju vreme koje protiče za njih može biti jednako, ali kretanje na koje oni direktno ne utiču, uzrokovaće da imaju različitu promenu položaja u prostoru!

  Razlika u brzini planeta dokaz je da njihov položaj u prostoru ne zavisi samo od vremena. Za jednake intervale vremena, svako telo nalazi se na različitom rastojanju u prostoru, u odnosu na predhodno stanje! Zato je brzina bitan elemenat koji određuje tačan položaj tela u prostoru, a za istu jedinicu vremena.

  Zbog načina na koji se brzina može opisati, ona je nalik na vreme. To je ono vreme koje se opisuje nakon objavljivanja Ajnštajnovih teorija. Vreme otada nije samo mera, niti je samo fizička veličina, nego je mnogo više od toga. Vreme je postalo dimenzija prostora, u onom smislu sa kojim to može da bude. I brzina ima istu osobinu ako se sagleda na sličan način. Ako se posmatra u kosmičkim razmerama.
  Brzina je veličina koja opisuje kretanje tela u jedinici vremena. Ili put koji pređe neko telo u jedinici vremena izračunava se brzinom.

  Iz ovoga uvek sledi, da su vreme i brzina uzajamno povezani. Po onome što definišu, jednako spadaju u red sličnih veličina. No kad je vreme postalo više od fizičke veličine, ono je postalo dimenzija prostora. To nije bio slučaj sa brzinom. Brzina se nije sagledala, niti je bila smatrana za nešto više, isto kao što se to nekad mislillo za vreme. Nije se sagledavalo kretanje koje uvek postoji za merenja, na sličan način sa kojim je korišteno vreme, iz čega nastaje njegovo oblikovanje u dimenziju prostora. Vreme je postalo dimenzija, prostor je postao četvorodimenzionalan, i sjedinilo se u prostornovremenski kontinuitet.
  No može i brzina imati istu osobinu, ako se posmatra na sličan način kao što je to učinjeno sa vremenom. Svako telo koje postoji u prostoru uvek se nalazi u kretanju. To znači da uvek ima neku svoju brzinu. Ta brzina može biti zavisna od drugog tela, ili samostalna.
  Opis u kome je brzina zavisna, primer je u kome se manje vodi računa o stanju u kome se nalazimo. Dok čitamo i sedimo, ne krećemo se. Tako izgleda, jer se ne misli o prostoru u kome se nalazimo. O onom prostoru koji uslovljava naše svakodnevne događaje. Ipak nije to samo objekat u kome se nalazimo. On se ne kreće. Ne kreće se ni grad u kome živimo. Ipak Zemlja se nalazi u kretanju! Pokreće grad i objekat u kome se nalazimo. Svi se nalazimo i postojimo u kretanju! Ovo kretanje jeste zavisno, jer zavisi od Zemlje koja pokreće sve što se nalazi na njoj. Zemlja je nosilac kretanja u svom sistemu, gde svako telo ima njenu brzinu kojom se opisuje to kretanje. Isto tako Zemlja je sastavni deo sistema u kome je Sunce nosilac brzine svih kretanja koje njegov sistem ima među ostalim zvezdama.

  Ono što povezuje različita vremena i prostor jeste brzina. Brzina je nosilac promene položaja tela u prostoru za dva ili više različitih vremena. Isto tako različito vreme ili promena vremena za koje je trajalo neko kretanje, ne bi bilo definisano da nije bilo brzine. Vreme ne bi ni postojalo da nema brzine. Kako se sve nalazi u kretanju, tako je i vreme postalo mera upravo tih kretanja.

  Brzina opisuje više od samog kretanja. Ona govori o tome da se i prostor menja. Uvek, za svaku sekundu vremena! Znamo da vreme nikada nije statično i stalno se menja, upravo zbog kretanja. Zato se i prostor menja, a brzina povezuje sve to. Brzina postaje veličina koja opisuje ono što se menja, tako da postaje opisni element nalik na vreme.
  Kako se za svaku sekundu, Zemlja nalazi na drugom mestu u prostoru, to se i sve što je na njenoj površini nalazi u kretanju. Nalazimo se u kretanju i onda dok čitamo. Nismo na istom mestu u prostoru, iako sedimo i ne krećemo se. Zašto je to bitno? Zato što se do sada o prostoru nije na taj način ni govorilo, jer se o tome nije ni mislilo. Vreme se menja, a prostor se smatrao da je isti? Baš kao što je vreme nekada, smatrano da je svuda isto, bez obzira gde se nalazili. No ako shvatimo da uvek postoji kretanje, zavisno ili ne, moramo prihvatiti činjenicu da se i prostor menja. Zavisno od brzine. Brzina opisuje tok promene kao i vreme. Ona postaje ne samo mera, nego sliči vremenu, i kao dimenzija.
  Dobar razlog zašto je bitno da znamo da se nalazimo u kretanju iako se sami ne krećemo, jesu naša buduća putovanja. Nekada kada budemo imali vozila koja će nas prevoziti od planete do planete, takvom brzinom kao što sada putujemo od grada do grada. Do zvezda će nam sigurno trebati mnogo više. Znamo da se gradovi na površini Zemlje ne kreću, jer su na njoj uvek na istom mestu. U tom slučaju to jeste jedan isti prostor koji nije promenjiv. Međutim planete se kreću. Ako bi njihovo kretanje sagledali kao nepromenjivi prostor u svom proračunu, lako bi se desilo da mimoiđemo planetu na koju idemo, jer njihove brzine nisu jednake. Naravno da mi sada mislimo na planete u našem planetnom sistemu gde njihove brzine znamo, pa mislimo da ih ne možemo promašiti kada šaljemo satelite ka njima. No kada brzine naših vozila budu mnogo veće, ako ne sagledamo sistem drugih zvezda sa planetama oko njih i njihove brzine, lako se može desiti da ih naša vozila mimoiđu. Drugim rečima moramo znati da se ceo prostor u svim planetnim sistemima menja, i upravljati se prema nastalim promenama.

  To je zato što; Položaj tela u svakom prostoru za dva različita vremena je različit! To je bilo nešto što se podrazumeva za svako telo koje se samostalno nalazi u kretanju. No iz napred navedenog vidimo da uvek postoji kretanje za svako telo, čak i onda kada ono samo nije u kretanju. Pre svega zato što u prostoru postoje kretanja zbog kojih je sam prostor podložan promenama.
  Zbog toga logičan zaključak je da; Prostor je različit za različita vremena. Na Zemlji gde je položaj tela različit, zbog kretanja koja ona imaju, mi prostor shvatamo kao nepromenjiv. Posmatramo ga kao jedinstven, u kome se brzinom tela koja se u njemu kreću određuje razlika u njihovom položaju. Međutim ako sagledamo položaj tela koje ono može imati u kosmičkim razmerima, dobijamo zaključak da brzine koje uvek postoje i koje su različite i za isti interval vremena, ne dozvoljavaju da kažemo da je to jedan isti prostor. Telo koje se nalazi na površini Zemlje bilo da se kreće ili ne, nikako ne može imati isti položaj u prostoru ni za najmanji period vremena. Čak i za manji od jedne sekunde. To znamo, jer Zemlja ima brzinu kojom se kreće u svojoj rotaciji oko Sunca.
  Onda i ne možemo da smatramo kako je prostor isti dok ga sagledavamo u okviru našeg planetarnog sistema? Sigurno da nije isti, već je uvek podložan promenama, upravo zato što znamo da su brzine planeta u rotaciji oko Sunca različite! To nas navodi da shvatimo da se svaki prostor menja, bez obzira na njegovu veličinu ili deo koji bi uzeli da posmatramo.

Nazad   Početak   Sledeća