GLAVNA STRANA

  Dimenzije prostora

  Vreme

  Dimenzija više

  Brzina

  Prostor

  Vreme i brzina

  Povezanost vremena i brzine

  Putanje planeta

  Prikazivanje dimenzija prostora

  Pet dimenzija

  Kordinatni sistem



cita

cita

cita

cita

cita

 POVEZANOST VREMENA I BRZINE 

  • Brzina rotacije Zemlje je 0,5 km/sec
  • Brzina revolucije Zemlje oko Sunca je 30 km/s
  • Brzina Sunčevog sistema u Galaksiji je 250 km/s
  • Brzina Galaksije u Lokalnoj grupi galaksija je 300 km/s

  Mera za opis kretanja tela u jedinici vremena jeste brzina(V). Ili promena položaja tela (kretanje) za neki period vremena daje brzinu tog tela. Period vremena koji se meri obično ima svoj početak i kraj. Zato imamo oznake za početno vreme (t1) i za završno vreme (t2). Ono što povezuje ova dva vremena jeste upravo brzina.

t1 (p1) > V > t2 (p2)

  Ono što je bitno za dva ili više vremena, jeste položaj tela u prostoru. Za početno vreme t1, položaj tela u prostoru se može obeležiti kao p1. To je onaj prostor u kome se određeno telo nalazi na početku posmatranja. Za neki period vremena, koliko god da traje, vreme je postalo t2. Prostor u kome se telo onda nalazi nije više isti. Taj prostor u kome se telo nalazi u momentu t2, se može označiti kao p2. To proizilazi iz toga što promena položaja tela, podrazumeva promenu prostora u kome se telo nalazi. Mada se do sada smatralo da je to jedan isti prostor.
  Ovo se u svakodnevnom životu ne primećuje, pa se o tome i ne misli mnogo. Dok u kosmičkim razmerima to može biti itekako primetno, baš kao što je to bio slučaj sa vremenom. Vreme je u kosmičkim razmerama postalo bitno, pa se pretvorilo u dimenziju prostora.
  Za to ima primera u svakodnevnom životu.
  Ako krenemo na put autom iz nekog mesta, u kome auto ima položaj u prostoru p1. Zatim označimo taj trenutak u vremenu kao t1. Za neko vreme, auto stiže na drugo mesto i ima položaj p2. Momenat u kome je stigao na to mesto je vreme t2. Ono što povezuje ova dva vremena i ova dva prostora jeste brzina. Ona je nosilac promene položaja tela u prostoru za dva različita vremena. Isto tako različito vreme ili promena vremena za koje je trajalo to kretanje, ne bi bilo definisano da nije bilo brzine. Vreme ne bi ni postojalo da nema brzine.

  Zato što se sve nalazi u kretanju, zato je i vreme postalo mera upravo tih kretanja. Kretanje Zemlje i njene rotacije su dale mere koje danas postoje o vremenu; a to su sati, dani, meseci, godine.
  Znači da vreme i brzina oduvek postoje kao neraskidivo povezani. Jedno je potrebno da bi se definisalo ono drugo. Posle Anštajnovih radova, samo vreme je postalo dimenzija prostora u nazivu prostorno vremenski kontinuitet. Ali gde se izgubila brzina, koja je uvek usko vezana sa vremenom? Zašto se ona izgubila, kada je brzina potrebna da se odredi tačan položaj tela u prostoru za dva različita vremena? Kakav je to prostor u kome se neko telo nalazi, ako nema merila po kome možemo da odredimo položaj tog tela? Ili je bolje reći, koliko je dobro definisan položaj tela, ako za dva različita vremena, smatramo da se telo nalazi na istom mestu u prostoru? Odnosno ako smatramo da se prostor nije promenio, iako se vreme promenilo.

  Za promenu prostora sa promenom vremena, može poslužiti kretanje sa autom. Usled promene vremena iz t1 u t2, trebalo je definisati prostor u kome se desilo kretanje određenom brzinom. Prostor u kome se to desilo mi shvatamo kao jednu celinu, jer se nalazi na površini Zemlje. Tako da položaj tela p1 u početku, i p2 na kraju, smatramo da su u istom prostoru, onom koji je na površini. Ovaj celovit prostor možemo obeležiti sa P. U takvom prostoru brzina Zemlje se gubi, jer nam nije upadljiva, pa se promena vremena ne smatra promenom prostora, koji ostaje isti. Onakav kakav je bio u prošlosti, ili sadašnjosti, takav se smatra i u budućem.
  Da li takva slika prostora može opstati u kosmičkim razmerima? U kosmičkom prostoru postoje kretanja, koja su znatno veća od onih na koja smo navikli u svakodnevnom životu.
  Primer za to ne moramo tražiti dalje od našeg planetarnog sistema. Posmatrajmo Zemlju i prostor na njoj i oko nje. Ako sedimo u nekoj prostoriji dok čitamo ove redove mi se ne krećemo. Ne kreće se ni ta prostorija. Ni grad u kome se ona nalazi nema ,vidno’ kretanje. Ali grad ima neki svoj položaj na Zemlji. A šta se događa sa Zemljom? Ona nije nepokretna, već se stalno nalazi u kretanju!

  Šta se onda događa sa nama? Da li smo mi nepokretni dok čitamo ove redove, ili je to možda grad u kome se nalazimo? Ne, jer sve to postoji u kretanju! Iako ne direktno, kao što bi to bio slučaj sa autom. Dakle svi mi se krećemo hteli mi to ili ne. Krećemo se ne razmišljajući o tom kretanju. To kretanje se događa nekom brzinom koje većina nije svesna. To je ona brzina koju Zemlja ima u svome kretanju oko Sunca. To je brzina koju ima svako telo na njenoj površini, bez obzira da li se ono nalazi u kretanju ili ne. Ako znamo kolika je brzina kojom se Zemlja kreće, to će biti ista brzina za sve što se nalazi na njenoj površini. Uz mogući dodatak brzine, koju ima neko telo, ako se nalazi u kretanju na samoj površini.
  Brzina Zemlje je oko 30 km/s, zavisno od njene udaljenosti od Sunca (perihela ili afela). Pa će to biti brzina svega što se nalazi na njoj. Znači za svaku sekundu vremena, položaj tela u prostoru će se promeniti za oko 30 km. To će biti promena položaja za sve ono što je na Zemlji. Kao i za auto koji je bio naveden ranije. Ovaj opis prostora nije jednostavan kao u prvom primeru. Nema prostora koji bi se mogao definisati na sličan način, kao što je to bila površina Zemlje. Na njoj je promena položaja tela za različita vremena, posmatrana u jednom prostoru.
  No ipak; Prostor u kome se Zemlja kreće, nikako ne bi mogao da se smatra kao nepromenjiv ili isti prostor. On se menja usled svih kretanja, koja postoje u planetarnom sistemu. A mnogo šire, prostor se menja usled kretanja svih zvezda u okviru galaksije. Brzina sunčevog sistema u galaksiji (smatra se da) je 250 km/s. Prostor u kome se nalaze galaksije, se menja usled njihovog kretanja. Brzina galaksije u lokalnoj grupi galaksija (smatra se da) je 300 km/s. Zato ne postoji prostor koji bi mogao biti trajno ili konačno definisan, kao nepromenljiv. Sve ove brzine treba složiti, kako bi se odredio tačan položaj nekog tela u prostoru. Iako se to telo, naizgled ne nalazi u kretanju, to stanje je samo privid, ako se ono sagleda u užem smislu.

  Usled svih kretanja koje postoje i brzina koje ih definišu, ne možemo imati uvek jedan isti prostor. Kao što ne možemo zagaziti više puta u istu reku. Tok vode je kao tok vremena. Uvek i sa najmanjim sledećim periodom vremena voda je promenjena. Njen tok uvek donosi nove količine različite vode, u odnosu na onu koja je bila. Isto tako prostor je promenjen usled toka vremena. Vreme je merilo kojim se opisuju nastale promene. Ono ne može biti kompletno bez brzina koje postoje. Zato prostor u kome se Zemlja kreće, promenljiv je u zavisnosti od brzine koju ona ima i vremena koje prođe, za neko njeno kretanje, makar to bio i deo sekunde. Tako da za vreme od 4 sekunde, položaj Zemlje u prostoru bio bi promenjen za 120 km, u prostoru. Sledi da imamo VREME t1 i t2, BRZINU sa kojom se desila promena položaja Zemlje u prostoru (30 km/s), i PROSTOR koji se promenio usled brzine i promene vremena, P1 i P2.

t1 (P1) > V > t2 (P2)

  Poznato je da za različita vremena položaj tela u prostoru jeste različit, a to se podrazumevalo ako su tela u kretanju. Ono što se zanemarilo je da, za različita vremena i prostor jeste različit. Upravo zbog kretanja koja postoje, a merena brzinom. Ne možemo posmatrati neki događaj u različita vremena, a da smatramo da se prostor nije promenio. Ne možemo videti neko vreme, prošlo ili buduće, a da ostanemo na istom mestu u prostoru! Da bismo videli neki događaj koji se desio na Zemlji pre 4 sekunde, moramo biti na onom mestu u prostoru na kom je bila Zemlja pre 4 sekunde. To je nekih 120 km. u nazad. Znači da bi mogli da vidimo prošli događaj, ono što je bilo, mora da znamo i tačan položaj svakog tela u prostoru za taj događaj. To isto važi i za ono što se dešava u budućem. Ovo je možda teorijska osnova za one koji žele da ostvare putovanje kroz vreme. Naravno potrebno je da se ideje iz teorije ostvare u praksi, koristeći se tehničkim mogućnostima.
  Isto tako treba imati u obzir i brzinu sunčevog sistema, kao i brzinu galaksije (ali ne samo naše), čime se položaj tela u prostoru, odnosno sam prostor menja, mnogo šire sagledan. Zato bi promena položaja nekog tela na Zemlji, iako se ono samo ne kreće tom brzinom, bila oko 600 km/s, gledano u okviru galaksije. Zar je to malo? Da li je to isti prostor za proteklo vreme od 1 sekunde?

  Prosta slika sa kojom bi mogli prikazati prostor koji je promenljiv za bilo koji period vremena je sledeća: Da proizvoljno rukom nacrtamo krug u kome slobodno stavimo tačke. To bi bila slika jednog prostora (P1) u kome tačke predstavljaju položaj određenih tela. Zatim nacrtamo drugi krug koji je nastao posle male promene vremena. A potom slobodno, rukom pokušamo da stavimo tačke u novom krugu, trudeći se da budu na istom mestu kao i predhodne. Ma koliko se za to trudili mi to nikada nećemo postići. Uvek će postojati neka mala razlika. Ovo bi bila slika prostora (P2) za malu razliku u vremenu. Ova razlika nalik je prikazu da prostor za bilo koju razliku vremena, nikako ne može biti isti. Za različita vremena položaj tela je različit! Zbog istog uzroka, a to je brzina, za različita vremena i prostor je različit!

  P1 i p1 su oznake za prostor i položaj tela u prostoru. P1 je oznaka prostora sagledan šire, u kosmičkim razmerima. Dok je p1 oznaka položaja tela u prostoru uže sagledan, na samoj površini Zemlje.

  Prosti prikaz subjektivnog sagledavanja vremena, ali i prostora, mogao bi da bude uslovljenost datumom. Ako se nešto desi određenog dana u godini mi se njega sećamo i narednih godina. Pamtimo datum i sledeće godine kažemo; "To se desilo baš u ovaj dan". Time preslikavamo vreme događaja koji se desio kao da se nije mnogo toga promenilo osim broja godine. Sve se poklapa u brojevima i vremenu, kao da nije bilo ničeg više što bi odredilo promenu. Tada niko ne misli o prostoru u kojem je protekla cela godina.
  Ako bi sagledali samo naš planetarni sistem, moglo bi nam se činiti da je krug koji je Zemlja napravila za godinu dana oko Sunca ceo i da se ona nalazi opet na istom mestu na kojem je bila pre godinu dana. Izgleda kao da nije bilo značajnije promene u prostoru za čitavih godinu dana. Sve je opet na istom mestu na kojem je i bilo celu godinu ranije.
  Ali ako pomislimo na druge planete biće nam jasna neodrživost te ideje. Nijedna planeta nema rotaciju oko Sunca za 365 dana, i svaka će biti na različitom položaju u odnosu na onaj koji je imala Zemlja, kao i u odnosu na onaj položaj koje one imaju u rotaciji oko Sunca. Jasno je da se ceo planetarni sistem promenio i da ništa ne može da ukazuje na to da se nešto ponavlja. Kad se bolje razmisli to se može reći ne samo za period od godinu dana nego i za mnogo kraće vreme. Za dan, za sat, pa i za sekundu. Vidi se da kretanje koje planete imaju za svaku sekundu vremena, pokazuje da se njihov položaj u prostoru u kome se nalaze uvek menja! I ako sagledamo ceo sunčev sistem sa svim kretanjima koja postoje u njemu, sa planetama i njihovim satelitima, lako se može reći da je to prostor koji je promenjiv za svaku sekundu vremena.
  No ni to nije celokupan prostor. Zemlja se za godinu dana kretanja nikad ne nalazi ponovo na istom mestu u prostoru! Ona čak nije ni na istom mestu u odnosu na Sunce, jer ni to nije bez većeg odstupanja! Ali sigurno da nije na istom mestu u odnosu na druga sunca - zvezde, a još manje je na istom mestu u odnosu na druge galaksije u širem kosmičkom prostoru.
  Sunčev planetarni sistem u kome se nalazi i Zemlja, kreće se oko središta galaksije, a sa time i u odnosu na druge zvezde. To kretanja je za svaku sekundu vremena toliko veliko, da je za period od godinu dana Zemlja mnogo dalje u prostoru od onog položaja koji je imala godinu dana ranije. Ne samo da se menja položaj Zemlje u prostoru, nego se menja i celokupan prostor, u kome se ona nalazi ili bolje reći, u kome se ona kreće.
  Time još nije sve rečeno. Galaksije se kreću jedna oko druge i nose svoje zvezde i planete sa tim kretanjem. Po proceni one se udaljavaju jedna od druge i šire se u prostoru. Njihovo kretanje utiče da se ceo prostor u kome se one nalaze ili koji je njihov sastavni deo menja, i to u tolikoj meri da je veličina tih promena srazmerna dimenzijama koje one same imaju ili prostora u kojem se i same kreću.
  Sa svim kretanjima i promenama koje postoje u sve šire sagledanom prostoru, nemoguće je da opstane subjektivno shvatanje brojeva koji određuju datum, gde se brojevi za malo razlikuju. Ali se zato po položaju koji Zemlja ima u prostoru, a i mi sa njom, utoliko više razlikuje ukoliko se sagledava naš položaj u širem kosmičkom prostoru.

  Ako se desio neki događaj na Betelgezi u nekom periodu vremena, mi ćemo ga videti tek posle 300 godina. Ono što je usled svega napred navedenog bitno jeste; Koliko smo precizno definisali položaj onoga što se desilo negde blizu Betelgeza? Ako znamo brzinu svetlosti koja nosi informaciju o događaju koji bi videli, ne možemo poreći vreme kada se to desilo. No svakako se moramo zapitati gde se to desilo? Da li možemo da odredimo tačan položaj gde se desio određeni događaj na Betelgezi, samo time što znamo vreme za koje je svetlost prenela događaj koji se desio? Odnosno kako bi proračunali tačno vreme i mesto događaja, ako je osnova koju imamo za to samo brzina svetlosti za koju se smara da je konstantna, a ne računaju se ostale brzine kretanja koje postoje u celom sistemu i mnogo više utiču na promenu prostora.
  Možda je bolje da se pitamo; gde se nalazi zvezda sa koje smo videli određeni događaj? Za to nam nije dovoljan podatak o tome koliko je vremena potrebno svetlosti da dospe do nas. Ono što nam je potrebno jesu brzine koju ima zvezda za njeno kretanje u prostoru u kome se nalazi, brzina njene galaksije (ako nije u našoj), kao i brzina naše galaksije i još drugih brzina koje bi složili da bi mogli dobiti preciznu sliku mesta gde se Betelgeza nalazila kada vidimo određeni događaj. Ili gde se trenutno nalazi, ako nismo u stanju da vidimo ono što se na njoj događa. Možemo li onda biti u stanju, samo na osnovu toga da poznajemo brzinu svetlosti, a ne poznajemo ostala kretanja Betelgeza sa još drugih kretanja između galaksija, to da predvidimo ili tačno odredimo!?
  Sva ova kretanja su nešto što se tek treba računati da bi odredili tačan položaj bilo kog tela, bilo gde da se nalazi. Sa ovim proračunima matematika će biti složenija, ali će nam davati precizniju sliku našeg položaja u odnosu na druga tela, kao i njihov položaj prema nama. Na osnovu toga je moguće planirati preciznija putovanja, koja se neće završavati samo u okviru našeg planetarnog sistema, nego će se proširiti mnogo dalje izvan njega.

Početak stranice

Nazad   Početak   Sledeća