
<html>
<head>
<title>Dobijanje Energije </title>
<meta http-equiv="content-type" content="text/html; charset=windows-1250">
<style type="text/css"><!-- a:link, a:visited, a:active {text-decoration: none} --></style>
</head>
<body>

<body bgcolor="#99ff99" text="#000000" vlink="000099">

<table border=0 width=900 align=center>
<tr><td width=*> <div align= justify>
<center>
<img alt="" src="../images/prizma1.gif" width=624 height=162><p>

<font color="#ff0000" face="arial" size="5">Energija i njeno dobijanje</font></center>
<font face="arial" size="4"><p>&nbsp;

Kod prvih izvora energije koje je čovek koristio, poznato je da se njihova energija uglavnom zasnivala na procesu sagorevanja. Sigurno da jedan od prvih oblika energije koja je čoveku bila potrebna jeste bila toplota. Njenim dobijanjem, mogla je da se zagreje prostorija, odnosno prostor u kome se neko nalazio, ali isto tako i da se spremi, odnosno termički obradi hrana koja je korištena za jelo. Pri tome je velika količina energije koja se dobijala bila rasuta u okolni prostor.<br>&nbsp; 
Zato je prvobitni proces kojim je čovek vladao bilo sagorevanje, a izvor toplotne energije koja je ljudima tada bila potrebna jeste bila vatra. Tokom više hiljada godina ljudske istorije potreba za toplotnom energijom se održala, ali i uvećavala, naročito u sredinama gde je klima uticala da se ona mnogo više koristi. Ipak izvor za njeno dobijanje tokom vremena je bio izmenjen, ali i sve više usavršavan, tako da su sve veće potrebe bile donekle zadovoljene. Ipak tokom vremena sa znatnim uvećanjem ljudske populacije znatno raste i potreba za korištenjem energije. <p>&nbsp;

To više nije samo toplotna energije koja se uglavnom koristi za zagrevanje, nego su potrebni i drugi oblici energije, koje ljudi koriste u svom svakodnevnom životu. A bez obzira na oblik energije koji se trenutno koriste svi oni u osnovi imaju zajednički početak. Taj početak se temelji na upotrebi vatre koja je kroz proces sagorevanja, oslobađao određene količine toplote koje su u prvo vreme bile potrebne. Dugo vremena ovaj proces nije usavršen na takav način da bi se koristio za nešto više osim toplote. Ali sve veće potrebe za energijom, kao i savladavanje prostora u kome se kretao, uticale su na čovekov genij da osmisli način da proces sagorevanja počne da se koristi i kao pogon.<br>&nbsp; 
Tako je nastalo vreme kada se toplotna energija vatre transformisala u pogon koji je putem zagrejane vode (ili vodene pare), mogao da pokreće mnoga sredsta koja su i do tada ljudi koristili, ali na mnogo prostiji način. Nastalo je doba upotrebe parnih mašina. One su mnogo brže, ali i lakše pokrenule brodove, za šta je pre toga korištena sirova snaga ljudi (često i uglavnom robova), ali i vetra, koga nije uvek bilo, pa su nekada brodovi danima čekali na dašak vetra. Inače je vetar tek znatno kasnije prihvaćen kao mogući izvor energije. Parna mašina takođe je omogućila upotrebu i pokretanje lokomotive koja može da  vuče vozove. Počela je izgradnja pruga koje su vremenom modernizovane, a parne mašine su zamenjene znatno bržim i udobnijim. No upotreba ovih preteča današljih lokomotiva, nije bila mnogo davna, tako da postoje još živih svedoka koji su se njima koristili. Uporedo sa parnim mašinama, ali možda ipak nešto kasnije, jer jedno je uslovilo razvoj onog drugog (sledećeg), razvila se upotreba drugih mašina koje su koristile sličan princip za pokretanje. Sličan princip zasniva se na tome da se koristio proces sagorevanja, ali u drugačijim uslovima koji je mogao da stvara i daje pogon.<br>&nbsp; 

Tako je došlo vreme kada je toplotna energija vatre ili plamena transformisana u pogon koji je pokrenuo motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Ono što je u ovom procesu bilo različito, osim mašina (ili motora) koje su za to konstruisane, bila je upotreba drugog oblika sirovina. Više se nije koristilo, drvo, ugalj ili slično čvrsto gorivo, već je počela upotreba nafte i njenih derivata, koje jeste tečno gorivo. Materija ili sirovina koje su postale izvor energije bila je različita, ali proces u kojima se dobija energija u osnovi je ostao isti. Bio je i još uvek to jeste, proces sagorevanja koji oslobađa određene količine energije, pri čemu nastaju i drugi produkti sagorevanja, koji su često štetni za sredinu u koju se oslobađaju. <p>&nbsp;

<img alt="" src="../image/faradej.JPG" width=280 height=330 align=left Hspace="10" Vspace="10">
Uporedo sa razvojem parnih mašina i motora sa unutrašnjim sagorevanjem, nastaje razvoj i upotreba energije, koja se u mnogome razlikovala od svih onih oblika, koje su ranije ili predhodno bile korištene, ili su bile oblikovane za upotrebu kao pogon. Osnove ove energije su proučavali i dali Faradej, Maksvel, ali i neki pre njih, kao i mnogi posle njih. Jasno je da se u ovom slučaju radi o električnoj energiji, koja može da se dobija i koristi na potpuno drugačiji način, u odnosu na one ranije navedene. <i>Ali  vremenom se zbog uvećanih potreba, ipak pribeglo upotrebi onih prvih oblika energije, za pokretanje mašina (turbina) koje njihov rad pretvaraju u električnu energiju.</i> Tada se nažalost, u procesu sagorevanja materija koje se za to koriste, oslobađaju velike količine štetnih materija.<br>&nbsp; 
Ipak <i>električna energija može da se dobije i na druge načine, a da pri tome ne nastaju štetne posledice po čoveka i okolinu. U osnovi, <b>najbolji način dobijanja energije jeste kada se jedan oblik energije pretvara u drugi oblik, koji je moguć za upotrebu i korištenje.</i></b>To je onaj način na koji se je prvi put koristila snaga (energija) vode za pokretanje turbina, odnosno mehanički rad, koji je davao energiju bez većih štetnih posledica. A osim ovog postoje i drugi slični načini da se ona dobije, pri čemu se može koristiti energija vetra, Sunca, talasa ili nešto drugo. 
Za onaj način dobijanja energije korištenjem vodenih potencijala, najviše je doprineo Tesla, a osnove na kojima je to započeto još uvek se koriste na isti ili sličan način. Nažalost nije bilo nadogradnje ovog ili sličnog oblika dobijanja energije, mada je sigurno da je to moguće, jer sam Tesla smatrao je da, <i>Zemlja može biti jedan veliki potencijal (kondezator) za dobijanje energije.</i> Trebalo je samo osmisliti način da se sva ta energija iskoristi, ali njegove ideje u tom pravcu nisu našle materijalnu podršku. <p>&nbsp;

Za razliku od svih onih ranijih oblika dobijanja energije, električna energija može da se transformiše u toplotnu, pogonsku, a i svetlosnu, kao i u druge oblike energije koja je potrebna za rad, a da u tom procesu ne nastaju veće štetne posledice. Mada u suštini svaki provodnik ili prenosnik električne energije u svojoj blizini i okolini emituje određeno EM zračenje, koje ipak ima uticaja u toj sredini gde se oni nalaze. No to u svakom slučaju zavisi od oblika i napona električne energije koja se prenosi, pa je zato moguće da postoje i oni oblici napona koji ne moraju biti štetni. Uostalom Tesla je koristio neke napone za poboljšanje opšteg fizičkog stanja, odnosno za lečenje, pa bi sa opštom upotrebom tih napona mogle da se izbegnu štetne posledice. <br>&nbsp;
Ipak ono što je najbitnije za električnu energiju, to je način na koji se dobija, odnosno nastaje, svetlost ovim putem. <font color=0000ff><i>Za razliku od svih drugih načina i oblika dobijanja svetlosti iz prvobitnih izvora (drvo, ugalj, nafta, gas, sveća itd.), ona svetlost koja nastaje iz električih izvora, ne mora da se dobija pretvaranjem  materije u energiju!</i></font> U ovom slučaju svetlost može da nastaje takvim procesom gde se određeni mehanički rad pretvara u energiju. Pri tome nema većih štetnih posledica, tako da je dobijena energija znatno čistija, a ne mora da to uvek bude svetlost. Iz ovoga sledi da; <b>ona svetlost koja nastaje iz električnih izvora, ne mora da bude dobijena procesom razgradnje materije. Samim tim i osobine ove svetlosti umnogome bi trebalo i mora da se razlikuju od osobina svetlosti koja nastaje od drugih izvora energije, gde tom prilikom postoji proces pretvaranja materije u energiju!</b><br>&nbsp; 
Svetlost nije ništa drugo do jedan od oblika transformisane energije, a pošto je to samo jedan oblik energije, onda nije moguće da između svih ostalih oblika energije može da postoji njihovo jednako upoređenje. To nije moguće da postoji, iz razloga što energija (ili svetlost, kao jedan oblik energije), može da nastaje iz različitih vidova materije, zbog čega može biti dobijena različita količina energije! Ipak najvažniji razlog za to jeste da; <font color=0000ff><i><b>određeni oblici energije, ne moraju se dobijati transformisanjem materije, već mogu nastati pretvaranjem energije u energiju, odnosno korištenjem jednog oblika energije, gde materija služi ili se koristi samo kao posrednik ili potencijal koji može da vrši rad, a na osnovu kojeg se dobija ili oslobađa drugi oblik energije!</b> Ovakav način dobijanja energije uglavnom je drugačiji od većine koje ljudi koriste, a budući da je bez većih štetnih posledica, ovaj način je <u>potpuno suprotan</u> u odnosu na mnoge od njih. 
Iz tog razloga što ne postoji pretvaranje materije u energiju, onda ne postoje ni štetni produkti sagorevanja, ili zračenja kao što je to slučaj sa atomskom energijom!</i></font><br>&nbsp; 
Kad se pominje atomska energija, poznato je, kao što se uglavnom i zna, da je i ovo proces dobijanja energije transformisanjem materije. 
Smatra se trenutno, da je atomska energija najveći mogući izvor energije kojim je čovek ovladao, no ipak... da li je to zaista tako? I koliko je to zaista korisno? 
U ovom slučaju, <i>kada se radi o nuklearnim ili atomskim centralama, koristi se drugačiji izvor energije, a to su teški elementi, kao što je uranijum.</i>  <b>Uranijum (U)</b> - je aktinoid III B grupe. Među elementima koji se prirodno javljaju na Zemlji ima najveći atomski broj a(92), i slabo je radioaktivan. Prirodni uranijum se javlja u obliku 2 izotopa <sup>235</sup>U (manje od 1%) i <sup>238</sup>U (preko 99%). Izotop <sup>235</sup>U podleže spontanom razdvajanju jezgra pod uticajem termičnih neutrona. Izotop <sup>238</sup>U prima neutrone usled čega se pretvara u <sup>239</sup>Pu (plutonijum). Veštačkom izotopu <sup>233</sup>U se takođe razdvaja jezgro, dobija se bombardovanjem <sup>232</sup>torijuma neutronima.<br>&nbsp;
<i>Ali u procesu dobijanja atomske energije nastaje i mnogo više štetnih posledica, od kojih je jedno opasno zračenje, a drugo su velike količine nuklearnog otpada, koje postaje opasno u veoma dugom vremenskom periodu.</i> Sa povećavanjem upotrebe ove vrste energije, sve više se smanjuju teritorije koje nisu zagađene. Iz tog razloga upotreba ove vrste energije ne može imati perspektivu, osim ako ljudi (ne) žele da smanje korisne teritorije, a oko sebe sve više da imaju, mutante koji će da se rađaju pod uticajem štetnog zračenja!<p>&nbsp; 

Iako se upotreba atomske energije smatra za najveći domet koji je čovek dostigao, ipak je ovaj način dobijanja energije nedovoljno shvaćen, pa sa time i objašnjen, tako da nema ni pravilnu osnovu na kojoj bi se zasnivalo njeno dalje korištenje, koje bi pre svega bilo bez štetnih posledica. Naime smatra se da je ekvivalentnost materije i energije potpuno ostvarena kroz atomske procese koji se odvijaju pod kontrolom čoveka. Mada je u suštini prvi proces dobijanja ove vrste energije, u stvari bio potpuno nekontrolisan (prva atomska bomba), pa je ujedno sa time ekvivalencija između materije i energije bila potpuno nepoznata!<br>&nbsp;
A kada se pogleda na početke korištenja bilo koje vrste energije, izgleda logično da je ekvivalntnost materije i energije postojala još i u ono vreme kada se jedino koristila vatra. Od količine materije koja se koristila tom prilikom, zavisila je i količina dobijene energije, koja je nekome u to vreme bila potrebna. Jedino što sam proces dobijanja energije nije bio dobro (ili ni na koji način) definisan. <i>A po svemu što se trenutno primenjuje u praksi, gde sa dobijanjem ove vrste energija nastaju određene količine štetnih materija i zračenja, izgleda da taj proces još uvek nije ni približno poznat, odnosno ispravno definisan.</i><br>&nbsp;  Zapravo kada je Ajnštajn uobličio formulu E=mCxC (masa puta brzina svetlosti na kvadrat) na osnovu koje izgleda kao da, postoji potpuna ekvivalencija između materije i energije, otada niko nije precizno izračunao pravu vrednost za dobijanje energije iz neke određene količine materije? Zato je i prvi proces dobijanja atomske energije zaista bio potpuno nekontrolosan, iako su prošle decenije, od vremena kad je objavljena ova formula, do vremena kada je napravljen prvi aparat (bomba) za oslobađanje atomske energije. Sve do trenutka aktiviranja, nije se znalo koliko će se energije dobiti, zapravo osloboditi, jer ova energija nije bila korištena namenski za neku svrhu, osim ako (ni)je svrha bilo razaranje materijanih dobara i uništavanje ljudi?<br>&nbsp; 


<!--Uranijum slika
Fisija je nuklearni proces u kome se teško jezgro razdvaja na dva manja jezgra. Primer fisije, koji je iskorišten u izradi atomske bombe i koji se još uvek koristi u nuklearnim reaktorima je:

Produkt koji nastaje ovom reakcijom je samo jedan od mogućih oblika. Fisijom može nastati bilo koja kombinacija lakših jezgara, sve dok zbir protona i neutrona u novonastalim jezgrima ne prelazi broj u početnom jezgru. Kao kod fuzije, velika količina energije se može osloboditi u procesu fisije zato što sabiranje masa lakših jezgara (produkata) iznosi manje od mase jezgra koje je nastalo u procesu fisije. Fisija nastaje zbog toga što se u teškim jezgrima nalazi elektorstatičko odbijanje između velikog broja pozitivno naelektrisanih protona. Dva manja jezgra imaju manje unutrašnje odbijanje od jednog većeg jezgra. Tako da, jednom kada veće jezgro bude u stanju da savlada jaku nuklearnu silu, koja ga drži u jednom komadu, može da nastupi proces fisije. Fisija se može razumeti i kao borba između jake privlačne nuklearne sile i odbojne elektrostatičke sile. U reakciji fisije, pobjeđuje elektrostatičko odbijanje.
-->
Nakon toga, na osnovu mnogih proba i ponovljenih eksperimenata, stekao se uvid u to koliko se energije može dobiti iz određene količine teških elemenata. Međutim iako je prošlo dosta vremena i urađeno dosta eksperimenata, sigurno je da još uvek ne postoji precizno izračuna vrednost energije koja se svarno dobija i onih produkata koji ostaju nakon što se dobije određena količina energije. Iz toga sledi da; <i>u osnovi još uvek nije i ne može biti ostvareno potpuno pretvaranje materije u energiju, koje ne bi imalo štetnih produkata i posledica, odnosno proces koji čovek može <u>u potpunosti</u> da kontroliše! Kada se podvlači u potpunosti, to znači da se sva materija preoblikuje u energiju, bez ikakvih ostataka koji bi bili opasni i koji ne bi uopšte postojali.</i> Ipak, ako čovek nije ovladao tim procesima, <b>pitanje je da li ti procesi mogu da postoje i da li se oni odigravaju van mogućnosti čovekove kontrole!?</b><p>&nbsp; 

<b>Ovi procesi mogli bi da postoje na najvećem izvoru energije koji čovek poznaje, a to je Sunce. A verovatno se isto ili nešto slično događa i kod svih ostalih zvezda, od kojih su neke mnogo puta veće od njega. <u>Ili se na njima događa nešto sasvim drugo u odnosu na ustaljeno shvatanje i predstave o tome!?</u> Sa time što mnoge zvezde imaju daleko veću masu od našeg Sunca, logično je da one oslobađaju daleko veću količinu zračenja, odnosno energije, u okolni prostor. A uporedo sa time, to bi trebalo da znači da; <font color=ff0000> način i brzina prostiranja tog zračenja, mogu biti potpuno drugačiji od onog koje uopšteno definisano! Iz toga sledi da brzina prostiranja svakog zračenja (gde je svetlost samo jedan deo njega), zavisi od izvora iz kojeg nastaje. A budući da velike zvezde imaju daleko veće potencijale materije i energije, logično bi bilo da se njihovo zrčenje prostire mnogo većim brzinama i na daleko većem rastojanju! To je uzajamno povezano, jer veća brzina savlađuje veći deo prostora!</font> 
U osnovi ono što se na svim zvezdama događa, ne može se porediti sa postojećim izvorima energije na Zemlji, tako je izvesno da; <font color=ff0000>ovaj izvor energije funkcioniše na sasvim drugačijem principu, u odnosu na sve one napred nabrojane i donekle analizirane.</font></b><p>&nbsp;

Smatra se da energija dobijena od Sunca, uglavnom se prenosi putem svetlosti. Po tome je njegova svetlost bila osnovni izvor energije i pre nego što je počela upotreba vatre. Svetlost Sunca ne samo da je bila izvor dnevnog videla, nego je bila i izvor toplote koja je uvek potrebna da bi život mogao da postoji i opstane. <i>Ali ako je svetlost prenosilac toplote, da li to uvek mora da znači, kako je izvor iz koga ona nastaje takođe jedan veliki agregat toplote? Ili možda postoje procesi koji uopšte ne moraju da se zasnivaju na istim ili sličnim principima? Oni ne moraju uvek biti isti kao principi na koje su ljudi navikli da ih kao takve koriste, tokom hiljade godina usavršavanja uređaja, sa kojima su određene oblike materije mogli da pretvore u energiju!</i> <b>Ako je vatra izvor toplote, izgledalo bi logično da njena svetlost prenosi toplotu!? Ali se definiše da svetlost ne prenosi toplotu, već to čine čestice koje postoje u vazduhu, pa se putem njih zagreva okolni prostor. Međutim između Sunca i svih ostalih planeta ne postoji vazduh, ali se ipak u ceo prostor prenosi njegova toplotna energija i to putem svetlosti, ali sigurno i uz druge oblike zračenja!</b><br>&nbsp;
Toplota vatre sve više se smanjuje, kako se sve više udaljavamo od izvora iz kojeg ona nastaje. Sa primenom istog principa, izgleda normalno da planete koje su sve dalje od Sunca primaju sve manje toplotne energije. 
<img alt="" src="../image/tempera.gif" width=250 height=257 align="left" Hspace="10" Vspace="10">
A to je upravo ono što se u praksi i primenjuje za definisanje toplote koju planete primaju. <i>Postojanje atmosfere je takođe bitno, ali i to uglavnom zavisi od količine svetlosti, kao pre-nosioca energije koja na nju vrši određeni uticaj.</i>
Tako da se smatra da, količina dobijene toplote postoji u zavisnosti od mesta i rastojanja koje one imaju u odnosu na Sunce. Ali da li je to zaista održivo, ako postoji toliko velika razlika u nastajanju toplotne energije vatre i energije Sunca? <b>Procesi u kojima nastaje njihova energije ni po čemu nisu slični, pa kako je onda moguće da se na isti način vrednuje primljena toplota u zavisnosti od rastojanja!?</b> Toplota od plamena vatre nastaje sagorevanjem materije koja uzrokuje razgradnju materije, dok zračenje za Sunca nastaje <u>procesom koji je suprotan ovome,</u> a to je oslobađanje energije, odnosno zračenja, koje nastaje procesom sinteze materije (fuzijom) od jednostavne građe atoma, ka zloženim (barem se trenutno to tako defeiniše).<br>&nbsp; 
<i>Da bi se održalo uobičajeno shvatanje o tome kako je rastojanje jedan od uslova za prijem toplote, onda bi trebalo da su procesi nastanka energije na Suncu slični onima koji postoje kod plamena vatre!? Ili ako nije njemu sličan, onda bi trebalo da je sličan dobijanju energije iz atomskih centrala, zato što se i jedno i drugo, zasnivaju na istoj osnovi, gde se radi o razgradnje materije, mada se oni nalaze u krajnostima po količini oslobođene energije.
Ako je Sunce velika atomska centrala, onda bi ona trebala da radi na sličnom principu kao i atomske centrale koje ljudi koriste, gde se od teških elemenata i uz određene procese transformacije materije dobija energija? Ipak definiše se da atomski procesi dobijanja energije na Suncu koriste gasove kao lake elemente, iz čega se vidi da su procesi potpuno suprotni i da se nijedan način dobijanja energije koje čovek koristi, ne može porediti sa onima na Suncu! Na osnovu toga može se postaviti pitanje; <b>da li je zaista pravilno definisan način na koji nastaje i biva oslobođena energija Sunca?</b></i>

<br>&nbsp; 
Uporedo sa onim što je navedeno da sa povećanim rastojanjem planete dobijaju manje toplote, to bi trebalo da znači, kako bi dalje planete trebalo da primaju mnogo manje svetlosti u odnosu na bliže planete!? Ali ako je svetlosti potrebno nekoliko desetina minuta više da dostigne do daljih planeta, onda bi bilo logično da sve one donekle primaju istu količinu svetlosti, ali i ostalih oblika zračenja! Na osnovu toga to može da znači samo da; <b>planete bez obzira na rastojenje od Sunca, trebalo bi da  primaju istu ili sličnu količinu toplotne energije!</b> Da li se onda na osnovu svega navedenog može zaključiti da svetlost vatre i svetlost koja nastaje na Suncu treba da imaju iste ili slične osobine, odnosno da one mogu da se shvataju ili upoređuju kao iste ili slične!? Logično bi bilo da to nije moguće! Samim tim što proces u kojem nastaje svetlost vatre, nije isti niti sličan procesima koji postoje na Suncu, iz toga sledi da; <i>ni njihove osobine se ne mogu upoređivati na isti ili sličan način!</i> <p> 

<center><b><a href="dobijanje.html">Početak stranice</a><p>

<a href="svetlost.html">Sledeća</a></b><p>
<hr red><p>

</td></tr><table>

</body>
</html>


�