GLAVNA STRANA

  Dimenzije prostora

  Vreme

  Dimenzija više

  Brzina

  Prostor

  Vreme i brzina

  Povezanost vremena i brzine

  Putanje planeta

  Prikazivanje dimenzija prostora

  Pet dimenzija

  Kordinatni sistem



cita

cita

cita

cita

Prostor je uvek podložan promeni, zbog toga što stalno postoje kretanja!
Zato prostor uvek i prati tok vremena!

 DIMENZIJA VIŠE 

  Čak i onda kada se čini da ne postoji kretanje, mi ili bilo koje drugo telo, uvek se nalazimo u kretanju. Dok čitamo ove redove mi sedimo i ne krećemo se. Da bi ceo tekst pročitali potrebno nam je nekoliko minuta. Sve to vreme mi se nalazimo na jednom mestu u prostoru i možemo definisati taj položaj sa tri dimenzije, tako što se nalazimo na nekoliko metara od jednog zida, par metara od drugog i sedimo na stolici na nekoj visini preko pola metra. Uz to ako pogledamo na sat videćemo koje je doba dana, i time će i vreme odrediti naš položaj u prostoru. (Ovo je opis prostora u užem smislu, koji je mnogo manji od opisa u širem smislu, onog u kosmičkim razmerima.) Znači za tih nekoliko minuta mi nismo uopšte promenili svoj položaj u prostoru, tek nam vreme donekle svedoči da se nešto menja.
  Ovo je i nagoveštaj toga što je bitno za dalji opis prostora, jer nije samo vreme ono što se menja. Prostor je jednako podložan promeni i prati uvek tok vremena! Prostor nije ostao isti i ne može tako da se misli! Šta se dešavalo za tih nekoliko minuta dok čitamo? Da li smo uvek na istom mestu u prostoru, ako se vreme menja? Gde smo bili ne pre pet minuta, već pre pet sekundi? Gde ćemo biti za sledećih pet sekundi ili isto toliko minuta? Da li smo svesni da se nije samo vreme menjalo, nego se menja i naš položaj u prostoru! Sve dok se nije sagledalo mnogo šire od uobičajenih svakodnevnih događanja vreme se smatralo da je za svakoga i na svakom mestu bilo isto. Ipak zna se da vreme ne može biti isto, ako se sagleda van skučenih i uobičajenih svakodnevnih događanja! Isto tako ni položaj tela u prostoru ne može uvek biti isti. Ne samo naš položaj, nego bilo kog drugog fizičkog tela koje postoji pored nas, kao što su drvo, kuća, auto ili Mesec.
  Kako definisati položaj nekog tela, ako ga posmatramo mnogo šire od mesta gde se trenutno nalazi na površini Zemlje? Ako ga sagledamo u kosmičkim razmarama. Koji je položaj nekoga ko čita i ne nalazi se u kretanju, ako sagledamo šire prostor u kojem se vreme stalno menja? U tom slučaju on je samo fizičko telo koje je predmet posmatranja. To telo se neko vreme nalazi na istom mestu u sobi gde sedi. Nije se promenio njegov položaj. Nije se promenio u odnosu na objekat, ni u odnosu na grad u kojem se nalazi. Nije se promenio u odnosu na Zemlju. Ali se njegov položaj promenio u odnosu na Mesec, u odnosu na Sunce, u odnosu na bilo koju planetu u našem planetnom sistemu, kao i u odnosu na sve ostale zvezde, koje ne bi video, ako je dan ili ih može videti ako je noć.
  Za svako od ovih tela koja se nalaze u kosmičkom prostoru bitno je da se nalaze u kretanju, a to je ono što svako zna! Kako svako kretanje prati promena položaja tela u prostoru, onda je za opis svakog kretanja potrebna mera. Za svaku sekundu vremena ta promena je značajna ako se uzme u obzir upravo mera koja to opisuje. Ta mera je BRZINA. Brzina je mera na koju se nije mislilo, u toku praćenja događaja (dok se nešto čita), baš kao što je vreme nekada smatrano da je za svakoga isto, bez obzira na rastojanje. Slično se događa kada sagledavamo neki događaj u kosmičkom prostoru, a da pri tome uzimamo u obzir samo vreme koje je potrebno da svetlost dostigne do nas. Ono na šta niko ne obraća pažnju, ili ne čini napor da to predstavi, jeste da za vreme dok svetlost donese informacije o događaju na nekoj zvezdi, mnogo toga se promenilo u njenom položaju usled kretanja koja postoje!

  Svako telo ima brzinu kretanja. Ta brzina je različita za bilo koju od planeta, u bilo kom zvezdanom sistemu da se nalazi! Istina mi ne znamo mnogo planeta izvan našeg planetnog sistema, pa je dovoljno da se u okviru njega i zadržimo. Prva mera koja može da se nasluti i brzina o kojoj se misli, jeste brzina koju Zemlja ima u svome kretanju oko Sunca. Brzina Zemlje u rotaciji oko Sunca je oko 30 km/s, što varira u zavisnosti od toga da li je u perihelu ili je u afelu. Istu brzinu imaće svako telo koje sa nalazi na njenoj površini, čak i onda kad se nalazi u mirovanju. A može biti sa uvećanjem za onu brzinu koju samo telo ima u kretanju, kao što je auto, voz ili avion. Zato će onaj ko čita tekst ili bandera na ulici menjati svoj položaj u prostoru. Naravno sagledano u širim kosmičkim razmerima. Za svaku sekundu vremena njihov položaj u prostoru promeniće se za oko 30 km/s. Tako da svako ko čita neki tekst i misli da se nije mrdao sa mesta pre pet sekundi vremena, on će biti za oko 150 km dalje od tog mesta. Dok onaj ko zna da se njegov položaj menja u prostoru, onda bi mogao da predvidi gde će se nalaziti za promenu od pet sekundi vremena.
  Iz ovoga se vidi da nije moguće biti u drugom vremenu, a ostati na istom mestu u prostoru. Kada bi neko hteo biti u drugom vremenu, koje je za malo različito od trenutnog, onda mora znati da treba da se nađe i u drugom prostoru. Nikako se ne može biti na istom mestu u prostoru, ako se vreme promenilo makar i za jednu sekundu. Na to se nije obraćala pažnja, za nijedno telo koje se nalazi u prostoru! Pogotovu ako ono samo nije u kretanju. Zato je bitno ono što se logikom može lako shvatiti, a to je da u ovom slučaju i brzina ima istu osobinu kao i vreme. Ona služi da se tačno odredi položaj tela u prostoru, a sa time i vidi određeni događaj. Šta više jasno je da se vreme i brzina uvek nadovezuju. Prosto je čudo što se dosta dugo, vreme i brzina nisu sagledale kao nerazdvojne dimenzije prostora, i to ne kao 3+1, nego kao 3+2!

Nazad   Početak   Sledeća