ANALOGIJA izmedju mikro i makro kosmosa

Promena nagiba ose rotacije!
Promene magnetnih polova Zemlje!
Klimatske promene na Zemlji!
Šta utiče na promenu klime?
O tome, ali i više od toga, čitajte na sajtu:

Analogija je logička metoda, a logika je nauka o oblicima ispravne ili pravilne, misli i metodama spoznaje i saznanja.

Analogija je oblik posrednog zaključivanja, kod kojeg se polazi od celokupnog (celovitog) ili pojedinačnog (delimičnog), pa se na njima zaključuje po sličnosti. Ako su dva predmeta ili sistema, kao i delovi sistema, slična po određenim osobinama, na osnovu toga može se zaključiti da su slična i u drugim osobinama. Tada postoje mnogo veće mogućnosti da se dobije ispravan konačni zaključak i sveobuhvatni sud o posmatranim sistemima ili delovima sistema. A to je još verovatnije ako se upoređuju njihove bitne osobine ili sastavi.

Ovaj sajt rađen je sa namerom da predstavi i prikaže određene naučne stavove. Zapravo po nekim osnovama ovo mogu biti filozofski stavovi. No bez obzira kako shvatali teme koje će biti zastupljene, one su izgrađene na postojećim naučnim osnovama. Ako postoje neka odstupanje od tih osnova, to onda znači da one mogu biti promenjene sa vremenom. To se u nauci i događalo tokom cele ljudske istorije! Nijedno shvatanje, ideja ili istina ne može biti jednom zauvek data.
Na ovom mestu, po prvi put se iznose ideje, koje niko do sada nije obradio u ovakvom obliku. Istina, da ima mnogo nagoveštaja u kojima se govori o analogiji izmedu mikro i makro kosmosa, ali to nije urađeno tako da se to i prikaže ili objasni na bilo koji način. Do sada se nigde nije naslutilo da planete imaju treći oblik kretanja, kakav postoji u mikrokosmosu, odnosno u kretanju elektrona na putanji oko središta atoma. Osim tog kretanja i sva ostala kretanja se na sličan način preslikavaju, pa zato po tome i postoji analogija izmedju ova dva sistema! Iz toga sledi da se nije prikazivalo kretanje planeta u trodimenzionalnom prostoru, iako se u opisivanju često pominjalo, da treća dimenzija postoji.
Poslednjih godina otkrivaju se nova saznanja o svemiru, u kome je i sunčev sistem sastavni deo, tako da postoje tekstovi koji se bave tom temom, gde je opisano da su u sistemu dvojnih zvezda otkrivene planete. Iako se dugo mislilo da su planetarni sistemi sa dve zvezde nepovoljni za formiranje planeta, danas se misli suprotno. Najnovija otkrica to dokazuju.
Prema njima, duplira se broj potencijalnih planeta u svemiru. Zatim pominje se otkriće da; planete se oko svojih dvojnih zvezda kreću trodimenzionalno. Ovo je samo jedan od mnogih primera u kojima se pominje trodimenzionalno kretanje planeta. Samo to se još uvek ne primenjuje na naš sunčev sistem!
Pre toga niko nije smatrao da dvojne zvezde mogu imati planete. To je u stvari bila potvrda teorije koja je izgrađivana na činjenicama, a koja je počela da se oblikuje pre više godina. Činjenice su od ranije bile poznate, a odnose se na položaj i kretanje planeta i njihovih satelita u našem Sunčevom sistemu. Većina podataka koja se koristi u ovom tekstu jeste iz tog doba, pa je moguće da nova merenja daju druge vrednosti. No to neće umanjiti vrednost onoga o čemu je ovde pisano. Naprotiv, novi podaci još više će ići u prilog tome da je naš planetani sistem dinamičan i po tome stalno podložan promenama.
Sve te promene koje se dešavaju moraju se opisati u skladu sa činjenicama, a stare ideje o nastanku planeta, kao i o njihovom kretanju, moraju se korigovati. Sigurno je da su mnogi, manje ili više čitali o astronomiji i istraživanjima koja ova nauka čini. Iz tog razloga većina posetilaca može imati svoje mišljenje o onome što postoji na ovom sajtu. Svaki komentar ili primedba mogu biti od koristi za dalji rad na onome što je do sada započeto. No ovo nije sve, već ima još ideja za dalju obradu. Njih ima dosta, ali one se mogu još bolje obraditi, ako ima onih koji daju prave i dobronamerne primedbe. Ukoliko se sa više pažnje razmisli o tome što je ovde opisano, tada može postojati dosta primedbi i komentara koji mogu biti korisni.

Jasno je da se ne možemo uvek držati ideja koje su imali i koje imaju neki autoriteti. I te ideje lako mogu da se koriguju baš kao i sve druge. Zato uvek treba razmisliti o onome što su rekli ili mislili autoriteti, a to uporediti sa nekim činjenicama koje mogu da ih koriguju.
Ako je Aristotel dugo bio autoritet sa kojim se održavao geocentrični sistem, to ne znači da je njegovo mišljenje ostalo nepromenjivo. Aristotel je prestao da bude autoritet, onda kada se našao neko ko misli drugačije i ko je korigovao ono za šta je imalo osnove u logičkom zaključivanju. Vreme je pokazalo da je logika odgovarala činjenicama i one su nastavile dalje da se koriguju i daju nove zakone i otkrića sa kojima se moglo napredovati u nauci. Sa Kopernikom je počelo sagledavanje nauke na osnovu činjenica koje logika potvrđuje. Otada se više nije moglo držati do autoriteta koji nisu u skladu ni sa logikom niti sa činjenicama. Posle njega su došli mnogi koji su dalje sledili i nadograđivali naučnu istinu na osnovu činjenica.
Zato je bilo sve više onih koji kada se ozbiljnije posvete naučnim radovima uviđaju da postoje nedoslednosti. One proističu iz toga da istinska nauka uvek ide u korak sa potrebom da se teorije preispitaju. Tek tada bi ono što se potvrdi u praksi, moglo dalje da se nadograđuje. Problem nastaje onda kada se teorija ne može potvrditi u praksi, a to znači da tada moraju uslediti određena korigovanja samih teorija.
Na ovom sajtu su predstavljene ideje sa kojima nije namera da se potpuno negiraju autoriteti, već pre svega da se oni koriguju na onim mestima i u onim shvatanjima gde postoje uslovi za to.

Sigurno je da vas tekstovi na ovom sajtu mogu dosta zainteresovati, zbog čega se treba više puta vratiti na njih da ih analizirate i pogledate. Sa time se svakako, može imati iskustvo više u sagledavanju ili analizi određenih ideja.